Општина Сокобања међу најтранспарентнијим у Србији

Општина Сокобања са укупно 75 бодова заузела је високо 5. место, од укупно 145 општина које су обухваћене мерењем „Индекс транспарентности локалне самоуправе ЛТИ 2021“.

Најбољи индекс транспарентности у Србији имају Бечеј, Сомбор и Кањижа, показало је истраживање организације Транспарентност Србија.

„Те општине су изнад 80 поена, а изнад 70 су Нови Пазар, Сокобања, Лесковац и Врање. Бујановац је забележио велики пад, а ниже оцене су забележене и у Јагодини, Свилајнцу, Богатићу и Мерошини“, казао је сарадник Транспарентност Србија, Златко Минић, на представљању „Индекса транспарентности локалне самоуправе ЛТИ 2021“.

Како је он рекао, не постоји политика повећања транспарентности која се примењује у целој земљи и потребни су континуирани напори да би се побољшали и одржали резултати.

Најтранспарентније локалне самоуправе у 2021.години су Бечеј, Сомбор и Кањижа, показују резултати овогодишњег истраживања Локалног индекса транспарентности (ЛТИ 2021) које је 14.06.2021.године на конференцији за медије представила Транспарентност Србија.

Просечни индекс транспарентности градова и општина у Србији у 2021. износи 48 поена – два више у односу на претходну годину, и осам поена више него у 2019, мада је просек ипак и даље низак, оценио је Немања Ненадић, програмски директор ТС. Три петине општина (59%) је побољшало свој резултат и поред тога што је пандемија негативно утицала на транспарентност у појединим областима рада локалне самоуправе. Истовремено, 37% је остварило лошији учинак у односу на претходну годину.

“Транспарентност је кључ демократије, једини начин на који локалне самоуправе могу да придобију поверење грађана”, рекла је Шенли Пинчоти, в.д. директорка мисије америчке Агенције за међународни развој (УСАИД), уз чију подршку је ТС трећу годину за редом спровела ово истраживање.

“Видели смо колико је битна транспарентност, нарочито током протекле године када је, због пандемије, било потребно влро брзо обавити јавне набавке. Захваљујући овом истраживању знамо где је потребно уложити напоре, а где су ти напори у протеклом период донели резултате”, додала је Пинчоти, наглашавајући значај овог истраживања, које је иначе спроведено пети пут (прво је било 2015, а затим и 2017.године).

Повереник за информације од јавног значаја Милан Мариновић рекао је да истраживање утиче на повећање транспарентности и најавио да се после измена закона може очекивати већа транспарентност у областима које су повезане са информаторима о раду.

Учинак се ове године креће између 21 и 90 (од могућих максималних 100), што је такође побољшање у односу на 2020 (распон од 18 до 83). Једнак или од просека виши учинак има 69 ЈЛС, док је 9 остварило 70 или више поена, сажео је укупан резултат истраживања Златко Минић из ТС.

Бечеј је одбранио титулу најтранспарентније локалне самоуправе, стигавши ове године до чак 90 од 100 могућих поена. По речима члана општинског већа Бечеја Драгана Ковачева, то им је пошло за руком захваљујући томе што су увели већ и предано спроводили неке механизме и акције који су систематски утицали на транспарентност, почев од “буџета по мери грађана” и “грађанске столице” до унапређеног портала ЈЛС на коме објављује све информације и документе битне грађанима.“И Надал може да изгуби трон, али ми свој не дамо”, закључио је Ковачев.

Успех другопласираног Сомбора (88 поена ове године и 36 поена више него у ЛТИ 2019), Љиљана Тица, заменица градоначелника, објашњава одлуком градске управе да буду истински сервис грађана. Континуиран рад на реформама, брзо издавајање грађевинских дозвола, дигитализација и увођење јавних расправа као претходнице свим одлукама Скупштине града, између осталог су, по њеним речима, довели до оваквог резултата. Посебно поносни Сомборци су на 22 партиципативна пројекта.

Роберт Фејстамер, предсеник општине Кањижа,трећепласиране у ЛТИ 2021 (83 поена), уз све што су његови претходници поменули, посебно је као битан елемент успеха навео људски фактор. “У статистици се не види колико људског рада стоји иза ових резултата, поготово када немамо могућности да запошљавамо људе а обим послова расте”, рекао је он и додао да је ситуација са пандемијом у Кањижи, управо омогућила запосленима  да обаве много тога.

Највећа усклађеност са мерилима транспарентности је забележена у области јавних набавки, што је искључиво последица чињенице да су општине углавном објављивале информације који су законом обавезни. С друге стране, и даље је најмања транспарентност у области „Скупштина и веће”, што указује да процес доношења одлука на локалном нивоу и даље није адекватно заштићен од коруптивних ризика.

Извор: transparentnost.org.rs