15. и 16. фебруара обележава се Дан државности Србије, установљен у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године подигнут Први српски устанак, под вођством изабраног Ђорђа Петровића Карађорђа. Уз Други српски устанак 1815. године, поступно је дошло до образовања нововековне српске државе. Немачки историчар Леополд Ранке назвао је овај период – Српска револуција.

Овај дводневни празник се прославља и као Дан уставности Србије, у спомен на дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије — Сретењски устав. Сретењски устав је био један од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава тог доба. Био је подељен на 14 поглавља и садржао је 142 члана. На снази је био формално правно 55 дана.

Српска православна црква данас слави Сретење Господње, у знак сећања на догађај када је Богородица 40 дана након рођења донела Исуса Христа у храм. Сретење Господње је слава епархије тимочке, којој припада и црквена општина Сокобања.

15. фебруар је један од најважнијих датума у културном, политичком и историјском календару Србије.