Вести
Добродошли на званичну презентацију општине Сокобања. Стари сајт се налази на локацији: www5.opstinasokobanja.com или у менију ИНФО -> Архива
ПИШИТЕ
НАМ
info@opstinasokobanja.com
ПОЗОВИТЕ
НАС
+381 18 830 030
Мени
  • Моја општина
    • О општини Сокобања
    • Општинска слава
    • Дан општине
  • Локална самоуправа
    • Председник општине Сокобања
    • Скупштина општине
      • Председник скупштине
      • Одборници
      • Надлежност скупштине општине
      • Позиви
      • Материјал за седнице
    • Општинско веће
      • Позиви
    • Број и структура запослених
    • Општинска управа
      • Списак овлашћених лица
      • Одељење за општу управу и друштвене делатности
      • Одељење за финансије, наплату јавних прихода и инспекцијске послове
      • Одељење за урбанизам, локално-економски развој и заштиту животне средине
    • Инспекције
    • Месне канцеларије
  • Документа
    • Актуелно
    • ЛИСТА СЛУЖБЕНИХ ЕВИДЕНЦИЈА
    • Савет за развој општине
    • Стратегије и Мастер план
    • Закони
    • Одлуке
      • Службени лист
      • Буџет општине
    • ИЗБОРИ 2020
      • Избори за Савете месних заједница 2018
    • Урбанизам
      • Регистар грађевинских дозвола
      • Локацијске дозволе
      • Урбанистички пројекти
      • Планови
    • Изводи и уверења
  • ЈП и установе
    • ЈКП Напредак
    • ЈП Зеленило Сокобања
    • ЈУ СРЦ „Подина”
    • Средња школа „Бранислав Нушић“
    • ТОСБ
    • Дечији вртић „Буцко”
    • Библиотека „Стеван Сремац”
    • ОШ „Митрополит Михаило”
    • Центар за социјални рад
  • ИНФО
    • Информатор
    • Конкурси
    • Пројекти
      • CBS Bulgaria-Serbia
      • Комасација
    • Мапа сајта
    • Информације од јаног значаја
    • Лице именовано за одржавање WEB презентације
    • Адресар
    • Контактирајте нас
    • Линкови
    • Архива
  • УСЛУГЕ
    • Како да остварим права
    • Категоризација
    • Урбанизам
    • eВртић
    • Наручивање докумената

О општини Сокобања

Општина Сокобања спада у оне делове наше Републике који се одликују чистим ваздухом и здравом животном средином. Данас је Сокобања прави туристички хит, Стратегијом Владе републике Србије 2006. окарактерисана је српском бањом са највише потенцијала и једном од седам најатрактивнијих туристичких дестинација у Србији. Изванредна природна богатства, богата културно – историјска баштина, традиција, гостољубивост и темперамент мештана, уз веома интересантне програме и нове садржаје, у којима туристи могу да уживају само у овој бањи, претворили су Сокобању у 2007. години, у најатрактивнију и најпосећенију српску туристичку позорницу. Сокобања ће у будуће пружати посебан ужитак и интензиван доживљај, сваком госту, нудећи Нови Стил Живота. Сокобања као атрактивна и позната туристичка дестинација заузима запажено место у националној Стратегији развоја туризма.

У доба неолита на тлу Сокобање постојала је људска насеобина, о чему сведоче научна исраживања и археолошки налази на локалитету Требич као и локалитет Поповица, на десној обали реке Моравице у непосредној близини Сокограда, који је означен као бронзано добска градина. Путописац Феликс Каниц тврди да је сама Сокобања насеље римског порекла у коме је постојало купалиште – балнеа, од које речи је настало првобитно име Бања.
Девет година после Косовске битке (1398) у Сокобању су стигли Турци. Бању помиње Константин Филозоф у биографији деспота Стефана Лазаревића, а описивали су је и Евлија Челебија, турски географ Хаџи Калфа, Вук Караџић, путописац Феликс Каниц… Чувени Амам , саграђен на најпознатијем сокобањском лековитом извору, у то време (1663). Први пут од Турака Сокобању је ослободио Хајдук Вељко Петровић (1808), накратко је поново преузимају турци од 1809 – 1810., када је Хајдук Вељко поново ослобађа и овде остаје до 1813. године. Нагли успон Сокобања је доживела након коначног ослобођења од Турака (1833.), доласком Књаза Милоша Обреновића у Бању. По његовом налогу исте године обнавља се турски амам, саграђен на темељима римских терми. Књаз је одмах поред Амама за мушкарце добио и своју каду која је након неколико реконструкција и данас у функцији.

Најчешће су до рата, а и после долазили, Стеван Сремац (умро у Сокобањи 1906.), Бранислав Нушић, Исидора Секулић, Иво Андрић, Родољуб Чолаковић, Меша Селимовић и Васа Чубриловић. Научници и људи од угледа били су често виђени у бањи између Озрена и Ртња: Јован Цвијић, Јосиф Панчић, Емилијан Јосимовић, Драгољуб Јовановић ( који се стручно бавио испитивање лековитости бањских термалних извора), Жанка Стокић и други. Крајем IXX века родном сокобањском крају почео је све чешће да се враћа Милоје Јовановић, занменити Митрополит Србије господин Михаило. Он 1894. године подиже у Сокобањи велику школу и цркву. Лековитост сокобањских вода званично је и научно установио 1908. године проф Марко Леко, а потврдио 1932. проф Драгољуб Јовановић, сарадник чувене Марије Кири.

Иначе, лековита својства термоминералних вода су уочена и коришћена још у римско доба као и у време турске владавине када су интензивније коришћена у здравствено-лечилишне сврхе. Та традиција је настављена и после, од ослобођења од Турака. Највредније хидрографске туристичке потенцијале Сокобање чине лековите минералне воде. Ове воде се на територији општине јављају на више места, при чему је могуће издвојити две основне зоне – Сокобањску и зону Јошанице. Температура воде се креће у распону од 28º C до 45º C. Ове воде спадају у групу радиоактивних олигоминералних сулфидних хипертермних, односно хипотермних вода.

Утврђено је и да сокобањски ваздух погодује оболелима од бронхитиса и бронхијалне астме. Томе знатно доприноси и повољан однос јонизације у атмосфери, односно присуство позитивних и негативних јона у одговарајућој сразмери, што се у функционалном смислу може усмерити у правцу превентиве, лечења, рехабилитације и рекреације (нарочито у зони Озрен-Лесковик-Девица).

Више информација: www.sokobanja.rs

Претрага

Одаберите писмо

Ћирилица  |  Latinica

 


Oпштина Сокобања © 2021
Светог Саве 23, 18230 Сокобања
Тел: 018 830 030 Фаx: 018 830 253
info@opstinasokobanja.com
Контактирајте нас
Донатор

Права коришћењаDesign By HumanLayer